Ustavobraniteljski režim se u opšteprihvaćenoj interpretaciji doživljava kao politički sistem koji je građanima Srbije doneo osnovne garancije imovinske, lične i pravne sigurnosti. Za vreme njihovog poretka u zemlji se uvode principi zakonitosti i određeni domen kontrole vlasti, a građani dobijaju sudsku zaštitu. Ne sporeći afirmativne strane njihovog režima zadržaćemo se ovde na svojevrsnom ekonomskom nacionalizmu koji je bio ustoličen kroz odnos tadašnjeg režima prema Jevrejima. Naime, posle odlaska Obrenovića, Jevreji su u Srbiji imali puna građanska prava samo na teritorijama koje su i dalje bile pod suverenitetom osmanskih vlasti. To se odnosi u prvom redu na beogradsku, ali i na druge varoši (šabačku recimo) u kojima su Jevreji mogli da stiču nekretnine, da se trajno nastanjuju i da se u miru bave svojim poslovima. Paradoksalno, ali u trenutku kada bi napustili te ograničene domene vlasti jedne „azijatske despotovine“ i stupili na tle „moderne srpske države novog veka“ našli bi se u statusu potpuno obespravljenih građana. U stvari, njima je i samo pravo građanstva u Srbiji odricano što će, izuzimajući kratkotrajni period druge vladavine Miloša Obrenovića (1858 –1860), ostati na snazi sve do pune primene odredaba Berlinskog kongresa 1878.
Segregacija Jevreja zadržala se, dakle, i nakon odlaska „Turaka“ iz Srbije 1867. godine, kada više ni po kom osnovu nisu mogli da budu smatrani za strani element. Jevreji su kroz Srbiju mogli da putuju i da nude svoju robu na pijacama i trgovima, ali nisu imali pravo trajnog nastanjivanja (pod kirijom), niti pravo da kupuju nepokretnosti u unutrašnjosti Srbije. Iz žalbe beogradske Jevrejske opštine iz novembra 1845. vidimo da se granica turske varoši prema Terazijama (nekadašnji Šanac i Stambol kapija delili su Beograd na tursku i srpsku varoš) zadržala i kao granica do koje je jevrejska trgovina mogla da napreduje. U žalbi stoji da su policijske vlasti pozatvarale sve jevrejske dućane na Terazijama, pa njihovi podnosioci izražavaju nedoumicu oko toga da li su „Terazije jedna ista varoš s Beogradom skopčana“ ili nisu.
Ustavobraniteljska „ofanziva“ na preostale Jevreje, koji su se sticajem okolnosti našli u unutrašnjosti Srbije započinje decembra 1844 kada je od strane Popečiteljstva unutrašnjih dela poslat cirkular svim okružnim načelstvima u zemlji u kojem su tražene informacije o onim Jevrejima koji su bili nastanjeni u unutrašnjosti Srbije. Neposredno nakon dobijanja traženih informacija, vlasti su propisivale da popisane Jevreje treba vratiti natrag u beogradsku varoš ili u slučaju da su doseljeni sa strane proterati iz zemlje. Tako je za nekoliko Jevreja koji su bili nastanjeni u Zaječaru bilo naređeno da se proteraju u Vidin. Za izvesnog Mošu Jakovljevića stanovnika beogradske varoši koji je u Kragujevcu kupio kuću upućena je 14. Decembra 1844. instrukcija okružnim vlastima „da se odma iz varoši tamošnje istera“ itd.
Slučaj Jakova Jozefovića iz Kragujevca je izgleda jedan od retkih koji se nisu završili progonom. Jozefović je, naime, bio zanatlija-kazas (tekstilne struke), a ne trgovac kao većina njegovih sunarodnika. U njegovu zaštitu ustaje kragujevačko građanstvo. Okruglo 40 ljudi piše „svideteljstvo“ (zapravo peticiju) u kojoj traže od nadležnih vlasti da ostave Jozefovića da živi u Kragujevcu. Svega dvojica ili trojica potpisanih bili su Jevreji, a ostali lokalni Srbi, što ukazuje na lep primer građanske hrabrosti, ljudske solidarnosti i uzajamnog pomaganja u nevolji. Apel potpisnika prihvatio je i knez Aleksandar Karađorđević koji, ističući gore navedeni razlog, naime činjenicu da se Jozefović ne bavi „špekulacijom“, već korisnim zanatom „preporučio“ svojom depešom od 29. juna 1847. Popečiteljstvu unutrašnjih dela da ovog zanatliju ostave na miru. Popečiteljstvo, međutim, nije odustajalo od striktne primene svojih propisa o proterivanju Jevreja iz unutrašnjosti: u depeši poslatoj knezu 10. jula još jednom se insistiraj da Jozefović bude iseljen iz Kragujevca. Knez dopisom od 24. jula stavlja do znanja Popečiteljstvu da je njegova odluka po ovom pitanju definitivna, čime je na ovaj slučaj stavljena tačka.
Iako se navedeni slučaj ukazuje kao pozitivan primer u kontekstu istorije međuetničkih odnosa, sistem segregacije Jevreja nastavio je da postoji i u narednim decenijama, a bio je na snazi čak i nekoliko godina nakon što je na Berlinskom kongresu prihvaćen princip jednakosti u pravima i obavezama svih građana Srbije. Nastojanja ka punoj emancipaciji Jevreja u savremenoj srpskoj državi obeležilo je značajan deo njene istorije u 19 veku. Pa, iako je istoriografsko znanje u ovoj oblasti bogato i pouzdano, ova tema se nikada nije našla u sadržaju udžbenika nacionalne istorije, koji sadrže uglavnom hvalospeve o usponu srpske državnosti. Jačanje kapaciteta kritičkog sagledavanja nacionalne istorije u skladu je sa osnovnim načelima Centra za istorijske studije i dijalog (CISiD) koji insistira da se u sadržaje nastave istorije unose takođe i stranputice i prestupi koje je nacionalna država činila.
CISiD smatra da temat posvećen dugotrajnom i tegobnom procesu građanske emancipacije Jevreja u srpskoj sredini treba neizostavno uvrstiti u sadržaje nastave istorije u srednjim školama. Preporučujemo, takođe, da se ovom fenomenu posveti dužna pažnja i na studijama istorije na Filozofskim fakultetima u zemlji. Pozitivan primer društvene solidarnosti koju su varošani Kragujevca pokazali uzimajući u zaštitu Jakova Jozefovića trebalo bi trajno obeležiti u sistemu komemoracija i kulturi pamćenja ovog grada. U tom cilju CISiD namerava da pokrene odgovarajuću inicijativu kod nadležnih lokalnih vlasti. Izvornu građu koja je u vezi sa ovim slučajem donosimo u produžetku teksta.
Visokoslavni Sovjete Knjažestva Srpskog!
Ja dolepotpisani prepokorno se i sa osobitim visokopočitanijem i kolenopreklono usuđujem Visokoslavnom Sovjetu Knjažestva Srpskog, sledujuću moju preponiznu prosbu na premilostivo uslišanje i pomilovanje podneti. Pre 18 godina dana dođem ja iz turske Sofije ovde u Srbiju i u Kragujevcu se kao zanatlija (kazas) raditi smestim; gdi sam svagda a i sada povinujući se predpostavljenim mi vlastima danodajanija ravno sa pročim podanikom srbskima plaćajući, i u najvećoj ljubavi i slogi tako sve rečeno vreme radeći česno svoj zanat proveo; da ni toliko bud kom šta učinio nisam (...) Ovako u predpomenutom mestu sedeći i kazasluk radeći, dozvoli mi Otečestvena Zakona vlast, pa sebi jednu kućicu za 11,000 groša kupim, i ono svoje petoro sitne dečice sa suprugom mi, u istu dovedem, s tom namerom da se ne bi po tuđim (nečitko) potucala, - i da i ja jedanput za svagda u Premiloj Srbiji ostati mogu i sa Srbima u svem danodajaniju i poslušnosti jednakost deliti želim. (...)
Pre nekog malog vremena, izda Visokoslavno Popečiteljstvo Vnutreni dela svoj visoki nalog, da se svi dućandžije Jevreji iz sviju Otečestvenih varošica i palanki sa svim krenu i u Beograd smeste, a ja van granice i sa svim, bez ikakvog dokazatelnog povoda, odlaziti moram?!
Povodom čega prepokorno se i kolenopreklono usuđujem Visokoslavni sovjet Knjažestva Srbskog zaprositi da bi On mene kao svog zaista pravednog i vernog podanika pomilovati blagousrdno blagoizvolio i mene kao jednog zanatliju u Krragujevcu, kod svoje kućice sedeti i ravno sa pročim soočastvenicima, danodajanije polagati ostavio. (...)
Visokoslavnog Sovjeta Knjaževstva Srpskog Prepokorni Prositelj,
Jakov Josifović, Jevrej i žitelj kragujevački
13. juna 1845
U Beogradu.
Izvor: Arhiv Srbije (AS), Fond Ministarstva unutrašnjih dela – policajno odeljenje (MUD-p.), 1844, X, 151.
Svidetelstvo
Kojim mi dolupodpisani svakome kome nadleži znati svedočimo, da Jakov Jevrejin od 20. godina ovde u varoši ovoj živeći žitelj, nikakovu drugu trgovinu do danas vodio nije, no samo zanimao se s njegovim zanatom, niti je ikome ovde u varoši kakovo zlo učinio, ni na kakvoj dosadi bio, nego je jošt nama varošanima s njegovim zanatom vrlo nuždan, po tome što bi morali sve one koje nam on ovde stvari izraditi može, u Beograd poručivati, od kuda pak u vreme potrebne stvari na friško dobijati nebi mogli. Zato mu ovo Svidetelstvo od strane naše dajemo i svojeručnim podpisima ukrepljujemo.
10 Junija 1847
U Kragujevcu
Svidetelji:
Braća Radanići
Mladen Zdravković
Dimitrije Molerović
Jorgać Đorđević
Vučko? Kešneković
Nečitko
(Ime nečitko) Borisavljević
Jakov David
Nečitko
Nečitko
Damjan Stojanović
Milija Mitrović
Kosta (Prezime nečitko)
Novak Đurić
Ilija Marković
Spasa Đorđević
Obrat Milovanović
Stanko Stojanović
Pavle Bošković
Kosta (Prezime nečitko)
Ilija Mijailović
Stevan (Prezime nečitko)
Mijailo V. Mirković
Jovan Nešković
Uroš Stefanović
Nikola Dimitrijević
Jovan Stevanović
Nikola Stojanović
Dimitrije Bogosavljević
Aleksa (Prezime nečitko)
Anta Panić
Vaso Gavrilović
Petronije Nikolić
Ilija? Gavrilović
Toma Jovanović
Miloš Živković
Milovan Mladenović
Tanasije Obradović
Jovan Vlačkanin
Petko Petković
Izvor: AS, Fond MUD-p., 1844, X, 151.
Popečiteljstvu Vnutreni dela
Jakov Josifović Jevrej kazas kragujevački 16. tek. Podneo mi je priloženo ovde Kragujevačke opštine svedočanstvo, kojim dokazuje, da osim zanata nikakve druge trgovine ne vodi, i da ne samo nikom ni od kakve štete nije, nego da je jošte Kragujevcu sa zanatom kazaskim od potrebe. Ovo podnevši mi, molio je, da bi mu se dozvolilo i unapredak u Kragujevcu ostati i živiti, iz prizrenija, što tu već 20. god. Živi, i što je srbski sažitelj.
Pošto imenovani Jevrej ne spada u ono čislo Jevreja, koji špekulaciju vode: to preporučujem Popečitelstvu, da ga na miru ostavi u Kragujevcu.
A. Karađorđević
(Potpis)
No. 938
29. Junija 1847
U Kragujevcu
AS, Fond MUD-p., 1844, X, 151.
Knjaževskoj Svetlosti Aleksandru Karađorđeviću
Pri svem tom, što je Vaša Knjaževska svetlost sa sprovedenim ovamo pod 29. pr. m. v N938 svedočanstvom Jevreja Jakova Josifovića preporučila da se istome Jevreju dozvoli da on u Kragujevcu ostati i kazaskij svoj zanat raditi može, Popečiteljstvo se Vnutrenih dela opet usuđuje ponizno Vašoj Svetlosti primetiti da je ono zbog toga, što su Jevreji od pre (nečitko) po okružjima trgovine radi običaj imali u koju varoš ostati i ovoj se pričislljavati (upisivati u knjige stanovnika), raspisom svojim na sva Okružna Načalničestva pod 17. Dek. 1844. god. No.5644 odpuštenim naložila da ona Jevrejima samo po delu trgovine dozvoljavaju, da po okružjima ići mogu, no da nikome ma on ko i odkuda mu drago bio, ne dozvoljavaju, da se oni po varošima u vnutrenosti otečestva našeg na štetu naših trgovaca naseljavati mogu, već da ove svagda u Beograd svi oni stalno obitavati mogu (nečitko).
Na osnovu dakle predizloženog pobuđenija Popečiteljstva Vnutreni Dela u smirenoj poniznosti pristupa moliti Vašu Knjaževsku svetlost da se Jevreju ovom Jakovu Josifoviću ne dopusti u Kragujevcu tim još više ostati što će se i naši ljudi naći koji će kazaski zanat u Kragujevcu još na veće zadovoljstvo žitelja i trgovaca iste varoši, odpravljati moći.
No.3032
10. Julija 1847.
U Beogradu
Izvor: AS, Fond MUD-p., 1844, X, 151 (koncept poslate depeše).
Popečiteljstvu Vnutreni Dela
Odgovarajući na pismo Popečiteljstva od 10. ov. No.3032 kasatelno Jevreja Jakova Josifovića kazasa iz Kragujevca, preporučujem mu, da s Josifovićem postupi, kao što predpisanie moje od 29. pr. No.938 glasi.
A. Karađorđević
(potpis)
No.1068
24. Julija 1847
U Beogradu
izvor: AS, Fond MUD-p., 1844, X, 151.
Za Internet bilten izvore priredio: Aleksandar R. Miletić
